Petar Iskenderov: Kosovo - ispraćaj skandalozne političke godine

Na zahvaćenom skandalima Balkanu ulazak u novu političku godinu sada je poprimio neočekivani podtekst. Januarskoj sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope predstoji da razmotri problem Kosova i danas teško ko sa sigurnošću može predvideti u kom će pravcu krenuti diskusije i kakvu će to rezoluciju usvojiti poslanici.

Odmah nakon izveštaja eksperta Saveta Evrope Dika Martija o umešanosti aktuelnog kosovskog premijera Hašima Tačija u trgovinu ljudskim organima i druge teške zločine, ništa manje bombastične optužbe obelodanila su sredstva za masovno informisanje Srbije. Prema tvrđenju beogradskog lista „Politika“, koja se poziva na izvore u srpskim specijalnim službama, na čelu mreže švercera oružja na Kosovu krajem 1990-ih godina nalazio se niko drugi do aktuelni šef vlade Albanije Sali Beriša. „Srpsko tužilaštvo raspolaže izjavama četvorice kosovskih Abanaca, koji tvrde da su oni kupovali oružje u kući Sali Beriše u selu Prifč nedaleko od Tropoje na severu Albanije“ – piše izdanje. Kao što je poznato, severnoalbanski okrug Tropoja je zavičaj „neuništivog“ albanskog lidera, a stanovništvo tih regiona istorijski ima tesne rodovsko-plemenske veze sa kosovskim Albancima. „U predmetu pod brojem 33-08 stoji, da se centar za kupovinu oružja nalazio u kući Sali Beriše u selu Prifč, nedaleko od granice sa Kosovom“ – nastavlja „Politika“. Ova informacija dobijena je od bivših pripadnika „Oslobodilačke vojske Kosova“ iz gradova Đakovica, Dečani, Prizren i Glođane, koje su uhapsile srpske specijalne službe. Oni su posvedočili da su lično u kući Beriše dobijali oružje za vođenje rata na Kosovu. I pare za kupovinu tog oružja slao im je centralni štab OVK iz Švajcarske koji je u toku 1998-1999 godine slao pare preko albanskog fonda „Otadžbina zove“.[1]

O postojanju u Severnoj Albaniji tajnih kampova za obuku bojovnika „Oslobodilačke vojske Kosova“ saopštavala je još 1998-1999. godine „Međunarodna krizna grupa“. A sem toga, u toj istoj Severnoj Albaniji (20 kilometara južno od gradića Burel), prema svedočenju bivšeg Glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Karle del Ponte, nalazi se i zloglasna „žuta kuća“ – mesto ilegalnog oduzimanja ljudskih organa: „U toj žutoj zgradi otkrivena je svojevrsna hirurška klinika, lekari su vadili unutrašnje organe zarobljenika, preko aerodroma Rinas u Tirani ti organi su dopremani u inostrane klinike i presađivani pacijentima, koji su bili spremni da plate takve operacije“.[2] Prema podacima srpskih specijalnih službi Sali Beriša je neposredno umešan i u tu rabotu albanskih separatista Kosova. 2008. godine bivši terenski komandir OVK i bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj se odmah nakon oslobađanja iz pritvorske jedinice Haškog tribunala sastao sa Lekom Zoguom, sinom poslednjeg kralja Albanije, i zamolio ga da ubedi Berišu da uništi svoju dokumentaciju, koja se odnosi na kidnapovanja ljudi i njihovo prebacivanje na teritoriju Albanije. Od 15. do 25. septembra 2008. godine sa Berišom je odgovarajuće pregovore vodio i Hašim Tači. Pošto je Diku Martiju za vreme njegove nedavne posete Albaniji saopšteno o tome da ne postoje odgovarajući dokumenti - po svoj prilici je misija Leke Zogua i Hašima Tačija bila uspešna. Razotkrivaju se i činjenice koje pokazuju da je Beriša situirao vojne i medicinske „operacije“ OVK – putem pripadajućih mu računa u evropskim bankama. „Postoje indikacije da su neki od tih računa korišćeni za finansiranje operacija, skopčanih sa trgovinom ljudskim organima“ – navodi „Politika“.

A drugo srpsko izdanje “Blic“ je pozvalo Haški tribunal da se pozabavi bivšim šefom Misije OUN na Kosovu Sorenom Jensen-Petersonom, koji se nalazio na toj funkciji u periodu 2004–2006. godine. Po njegovim podacima, Danac je sakrio izveštaj koji mu je podnet o „crnoj transplantologiji“, koji su pripremili eksperti Haškog tibunala „Mi očekujemo da će Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju početi istragu protiv zvaničnih ličnosti Misije OUN za pitanja privremene administracije na Kosovu u to vreme, zbog nepoštovanja Tribunala“ – citira list srpskog ministra zaduženog za saradnju sa Haškim tribunalom, Rasima Ljajića.[3] S tim u vezi treba podsetiti da se za vreme svoje „delatnosti“ na Kosovu gospodin Jensen–Petersen proslavio time, što je jednog od glavešina OVK Ramuša Haradinaja nazvao svojim „prijateljem“ i čovekom „dinamičnog rukovođenja, čvrstih uverenja i pogleda“.[4]

Kakav može biti nastavak skandala, koji nezadrživo poprima nove obrte? Razume se da i Sali Beriša i Hašim Tači rezignirano odbacuju sve optužbe. Premijer Albanije označio ih je „rasističkom klevetom, koja je deo antialbanske histerije, kojom diriguje Dik Marti“. Njegov aktuelni kosovski kolega otišao je još i dalje i proglasio izveštaj Dika Martija „političkim pamfletom, pripremljenim u Srbiji uz blagoslov Rusije“. Međutim, kakav oblik će poprimiti dalja istraga, i hoće li je i uopšte biti, kao i kakva će međunarodno-pravna „mašinerija“ biti stavljena u funkciju, direktno zavisi od niza faktora – počev od raspoloženja u poslaničkom korpusu PSSE i drugim međunarodnim institucijama, pa do situacije u Evrropskoj uniji - čiji građani imaju pravo da postave svom rukovodstvu pitanje o celishodnosti daljeg finansiranja vlasti u Prištini. Sali Beriša je već predložio da takva „mašinerija“ treba da bude Haški tribunal – očigledno računajući na njegovu tradicionalnu antisrpsku usmerenost.[5] Međutim, u rezervi svetske zajednice postoji još i Međunarodni krivični sud OUN, koji se po tradiciji bavi najmonstruoznijim zločinima savremenog sveta, koji se vrše u afričkim džunglama i koje u ponečemu veoma podsećaju na Kosovo.

A samo pre nekoliko meseci svetski mediji su, uz retke izuzetke, slikali isključivo dopadljive slike onog što se zbiva na Kosovu i oko njega. Nakon što je u julu Međunarodni sud OUN odlučio da usvajanje deklaracije o nezavisnosti Kosova „ne krši temeljno međunarodno pravo“, SAD i Evropska unija su svoju „kosovsku partiju“ skoro evidentirali kao dobijenu i latili se posla da hitno organizuju pregovore između Srbije i kosovskih vlasti, ne bi li takvim putem postigli priznanje Prištine od strane Beograda.

Postoje razne verzije o tome zašto je u datoj situaciji PSSE odlučila da nastupi sa optužbama bez presedana protiv kosovskih vlasti. Najuverljivijim se čini pokušaj Zapada da takvim putem ukloni sa političke scene Kosova Hašima Tačija kao previše samostalnog i istovremeno sasvim već neprihvatljivog za Srbiju rukovodioca. Drugim rečima, žrtvovavši jednu figuru, da „kosovsku partiju“ privedu pobedonosnom finalu. Međutim, bilo kako bilo, tek talas koji se podigao biće teško zaustaviti. Dik Marti je u svom izveštaju rekao glavno – ne toliko o ulozi samih premijera Kosova i Albanije, koliko o postojanju na Balkanu pod paravanom OUN, EU i NATO organizovane etničke albanske kriminalne mreže, koja se bavi švercom oružja, narkotika i ljudskih organa. A ta mreža je direktna opasnost ne samo za Srbe, nego i za sve Evropljane, pa čak i Amerikance.

(Fond strateške kulture, 30.12.2010)

[1] Politika, 27.12.2010.

[2] Del Ponte K. Lov: ja i ratni zločinci M., 2008. S.455.

[3] Blic, 26.12.2010.

[4] Dvostruki standardi u zaštiti prava čoveka: slučaj profesora Šešelja, 2009. C.164.

[5] The Independent, 23.12.2010.